Milan Grujić
Kada bismo okrenuli priču, pa istoriju evropskih naroda merili brojem ljudi ubijenih u njihovo ime, lako bismo zaključili da se Srbi, najblaže rečeno, nalaze u boljoj polovini.
U zapadnom delu Evrope teško se može naći ijedan narod čije vojske nisu ubijale daleko od svoje kuće. Koji nije harao, pljačkao i porobljavao, najčešće nalazeći opravdanje u „neophodnosti da se primitivci uvedu u civilizacijski red”. S razlogom se treba zapitati da li su ti narodi danas bogati zato što su vredniji i sposobniji od drugih, ili im je takvu poziciju obezbedilo vekovno izrabljivanje ostatka čovečanstva. Pitajte Zapad po kojoj ceni i danas vuče gas iz Alžira.
Čemu ovaj pasus? Pa, kao pokušaj odgovora onima koji se trude da od Srba naprave najveće zločince u Evropi. Onima koji su do pre 20 godina zvanično držali kolonije, a nezvanično podržavali aparthejd, onima koji su izmislili ropstvo i rasizam, koji su porobili Južnu i Srednju Ameriku, Afriku i Aziju, onima koji su izazvali oba svetska rata značajno obogativši mapu Evrope stratištima jezivih imena – Aušvic, Jasenovac, Mathauzen…
Genocid u Srebrenici koji su napravile Miloševićeve i Mladićeve zločinačke horde nije ništa teži od genocida Tuđmanovih hordi nad Srbima, u akciji „Oluja” koju osvedočeni srpski prijatelj Ivo Josipović juče nazva legalnom i legitimnom. Ili genocida nad kosovskim Srbima kojim je 250.000 zauvek oterano iz svojih kuća. Jedina razlika je što se muslimanskim žrtvama danas odaje poštovanje, a njihovim dželatima sudi, dok se ubice Srba i dalje slave bez obzira da li je reč o Hrvatima, Bošnjacima ili Albancima.
Pritisak sličan ovom kome je srpski narod izložen u poslednjih 20 godina teško se može pronaći u savremenom svetu. Pretnje, uslovljavanja i kažnjavanja postali su deo naše svakodnevice. Izopšteni smo iz evropske zajednice i saterani u geto. Pri tom je nebitno ko je u Srbiji na vlasti. Da li je slučajnost to što je Đinđić ubijen samo nekoliko meseci pošto je glasno uzviknuo „Kosovo”? Koštunica je marginalizovan jer je odbio da se pomiri sa nezavisnošću južne pokrajine, a isto se lako može dogoditi i Borisu Tadiću, bez obzira koliko to danas izgledalo malo verovatno.
Ako je za utehu, nikada nam u istoriji nije bilo lako. Ima ljudi koji to zovu sudbinom.
(pressonline.rs)
