Autor: Mihail FJODOROV
Mnogi su se već zamorili slušajući proročanstva o sahrani američke ekonomije i dolara. Te ljude možemo razumeti: u 2007-2008. godini autoritativni analitičari govorili su da dolaru preti drastični pad, pa je njegov kurs u odnosu na rusku nacionalnu valutu dostigao do 23 rublje. Međutim, posle rata u Gruziji skoro za pola godine dolar je skočio do 36 rubalja. Zatim je počeo polagano da pada i razgovori o njegovom novom krahu razbuktali su se novom snagom. Međutim, tada je u pomoć američkoj valuti priskočio slabi evro, koji je počeo da pada, a dolar da jača. Rezultat svega bio je da su vlasti saopštile da je kriza završena, ali da nas u stvari čeka još niz iznenađenja.
U svemu tome najvažnije je shvatiti nekoliko stvari. SAD štampaju papirnate dolare i u zamenu za njih dobijaju realnu robu. Da, to jeste nepravedno. Amerika je naštampala ogromnu količinu zelenih novčanica i zaista, ako sutra ceo svet te dolare vrati Americi, ona neće moći da ih otkupi.
SVET RAČUNA U DOLARU
Drugi momenat je taj što je dolar za sada rezervna svetska valuta. Što je veća norma akumulacije izvan granica SAD, to je više dolara u rezervama. Amerikanci to odlično shvataju i koriste. Zato je za SAD veoma važno da svetska ekonomija raste. Ni jedna od zemalja koje imaju mnogo dolara u rezervi nije zainteresovana za njegov pad. Kinezi, Indusi i Rusi nastavljaju da kupuju američku valutu i čuvaju je na svojim deviznim računima.
Amerika, pored toga što štampa dolare, voli još i da pozajmljuje pare. Na primer, SAD kupuju robu od Kine za dolare. Kina te dolare vraća Americi u vidu zajma. Rezultat je da se količina dolara ne povećava, već se povećava dug SAD. I tu počinje ono najinteresantnije.
Svako ko iole poznaje računovodstvo shvata da postoji debet i da postoji kredit. Dug SAD – to je kredit, a gotovina – to je debet. Dug SAD raste, pa tako raste i obim rashoda Amerike za servisiranje duga. Što više para treba davati po osnovu duga, tim je potrebno više gotovine. Upravo zato je 2008. godine dolar otišao gore. Oni koji su trebali da otplaćuju dugove, kupovali su dolare. Zato su američke vlasti počele da sprovode meku monetarnu politiku i štampaju više dolara, kako bi povećali obim debeta, tojest, gotovine.
Od 2008. godine oni su povećali svoj obim gotovinskih dolara za 50 odsto. I sada u svetu dolar raste ili pada u zavisnosti od balansa debeta i kredita. Danas i kredit i debet rastu. Takva je ta zaokružena shema.
RĐAVE PERSPEKTIVE
Naravno, to ne može trajati večno. Pre ili kasnije, ćemo se naći u situaciji u kojoj će se SAD jednostavno iscrpeti. Ali, kada će se to dogoditi, za sada niko ne može reći. I SAD će imati dva puta – da proglase defolt u pogledu svojih dugova ili da srozaju vrednost dolara. I jedno i drugo biće katastrofalno.
Ta situacija može postati neizbežna u perspektivi od šest meseci do dve godine. Razlog za to je što se dug SAD praktično povećava geometrijskom progresijom. Da bi otplatila stare dugove, Amerika pozajmljuje ponovo i ponovo. I priliv para u SAD teče neprestano. Međutim, problem je u tome što priliv kapitala u SAD ne može da raste takvom dinamikom kao dug. Naravno, Amerikanci sada pokušavaju da učine sve što je moguće da ostanu privlačni za investitore, ali koliko SAD imaju snage, veliko je pitanje.
(www.aif.ru)
Novi standard
Prevod R.Dosković
