Nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi postigli su dogovor o merama za sprečavanje nove finansijske krize – osnovni preduslov za to je, prema rečima nemačkog kancelara, potrebno da se uvedu strožija pravila za članice evrozone. Posle razgovora dvoje lidera u Berlinu, Merkel je izjavila da će članice Evropske unije morati da deluju zajedno, kao svojevrsna ekonomska vlada:
“Potrebna nam je jaka ekonomska vlada koja bi uskladjivala nacionalne ekonomske politike i bila sastavljena od lidera svih 27 članica Evropske unije, a ne samo šesnaest članica evrozone. Mislim da je to način da Evropa krene napred i pored svih slabosti koje su još uvek prisutne”.
Istog je mišljenja i francuski predsednik: “Danas smo svi saglasni da je potrebno stvoriti ekonomsku vladu radi jačanja ekonomske kohezija Evrope. Naravno, ta vlada morala bi da ima 27 članova, jer Evropska unija ima 27 članica. Odlučili smo, takodje, da se ponašamo pragmatično – ako se u evrozoni pojave problemi zadržavamo pravo da okupimo lidere šesnaest zemalja koje koriste evro.
Francuska i Nemačka će na samitu G20 kasnije ovog meseca zajednički promovisati ideju o nametanju novih poreza na banke i na finansijske transakcije.
Traže i strožije kazne za članice evrozone koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze.
Finansijska tržišta nisu bila impresionirana idejama Angele Merkel i Nikole Sarkozija, a juče je jedna vodeća kreditna agencija ponovo snizila kreditni rejting Grčke.
Profesor Jirgen Stark vrši monetarne i ekonomske analize za Evropsku centralnu banku i kaže da treba verovati u stabilnost evra i pored reakcije finansijskih tržišta i činjenice da je izgubio 20% vrednosti u poslednjih šest meseci:
“Sa više optimizma gledam na zemlje evrozone nego na one članice Unije koje su van nje, jer ako uzmete nivo zaduženosti u čitavoj evrozoni i uporedite ga sa nivoom zaduženosti SAD ili Britanije, videćete da su oni isti ili da je onaj u evrozone nešto niži. Ne treba predstavljati situaciju u evrozoni crnjom nego što jeste. Priznajemo da imamo ozbiljnih problema, ali oni su manje ozbiljni nego što bi moglo da se zaključi prema reakcijama tržišta”.
Neke zemlje medju njima i Francuska strahuju da bi opsednutost evrozone kresanjem deficita mogla nepovoljno da utiče na rast i da dovede do nove recesije, ali profesor Stark tvrdi da takva opasnost ne postoji:
“Fiskalna konsolidacija neće nužno voditi do usporavanja ili pada ekonomskog rasta. Ukoliko se tako nešto i desi biće to kratkoročno. Nema nikakve sumnje da će na duži rok, fiskalna konsolidacija voditi bržem rastu i višoj stopi zaposlenosti”.
Izvor: BBC
Daily News Montenegro
